Кругови

ЉУБОВИЈА ПРЕГРМЕЛА И ТРЕЋУ ПОПЛАВУ У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ
На жалост, искусни смо
Срећом, сада није, као 2010, поплавила Дрина, него само Љубовиђа. А протеклих година чишћени су канали и уређивана корита водотокова, па је штета и тако ублажена. Ипак, град је три дана био у потпуној блокади. Срушена су три моста, четири оштећена, као и преко три стотине километара путева, бројни водопривредни и други објекти, тридесетак кућа. Међу свим тим суморним сликама, светле једино примери човечности, пожртвовања и солидарности

Текст и фотографије: Мирослав Лукић

„Па зар опет?!” кроз зубе је процедио Живорад Радојичић из љубовијске Косовске улице када је у среду увече, 14. маја, видео да ће се река Љубовиђа излити из корита. Када му је било јасно да ће му се кућа по трећи пут, за само тринаест година, наћи под водом.
– Када сам се 2000. године уселио у нову кућу, нисам ни сањао о овоме. Већ у јуну 2001. Љубовиђа нас је поплавила, направила огромне штете. Онда је 2010. у децембру грунула Дрина, скоро два метра ушла у кућу. Сада опет. Што је много, много је – прича нам, спремајући се да ноћ проведе износећи ствари на спрат, склањајући аутомобил, алат из гараже.
Његов пример следе сви у овој и околним улицама, насељу Ваган, Моше Пијаде. Нема се шта чекати, две су поплаве претурене преко главе. Искуство чини да нема панике, сви већ знају шта их чека и шта треба да ураде. Од искуства је рана љутња, јер сви знају и последице.
– Нисам још санирао у потпуности ни последице прошле поплаве, а ево стиже нова вода – жали се Радојичићев комшија Арсен Младеновић.
И општински кризни штаб има искуства. Већ у среду увече проглашава ванредно стање. Убрзано се пуне џакови са песком, камиони тутње, затварају се рупе на насипу реке Љубовиђе која расте из часа у час. У четвртак ујутро је свима јасно, варош ће опет бити под водом. За пар сати тако је и било. Готово 400 кућа је поплављено, обданиште, улицама теку реке, сви путни правци непроходни, град је одсечен од света. Однесенимостови, искључени струја и вода, не раде телефони, интернет. Али нема панике. Све је већ виђено. И то већ два пута у последњих тринаест година.
Помно се прати водостај Дрине. Ако она почне да расте, Љубовији спаса нема. У једном моменту се то и десило. Дрина је почела да расте, више није могла да прима воду из Љубовиђе, појављује се озбиљна претња. Срећом, није дуго трајало.
„Дрина опада!” вест која је све обрадовала тог четвртка увече. Избегнута је још једнаогромна опасност. Петак је донео смиривање и подивљалеЉубовиђе. Људи се у дубоким чизмама враћају у своје поплављене куће и дворишта. Сабирају штету.
– Добро је. Вода ушла само у подрум, гаражу и помоћне зграде – каже Божидар Симић из Светосавске улице. Вели да не зна шта би радио да је опет у кућу ушла.
– Прошли пут смо морали да обијамо зидове, скидамо паркет, сушимо, и све поново да радимо. Не знам да ли бисмо то могли поново – каже Божидар, док пумпом извлачи воду из подрума.
У суботу, вода се полако повлачи и из појединих дворишта. Иза ње остају огромне количине муља, па у у готово целом граду почиње велико чишћење.

ПОШТА МОРА БИТИ УРУЧЕНА

Док су испумпавали воду и чистили муљ из својих кућа и дворишта, житељи Дринске, Косовске, Хиландарске и околних улица били су више него изненађени када им је, газећи воду до колена, на врата дошао Перо Поштар. И то са поштом коју је делио.
– Откуд ти Перо у овом јаду?! – пита га човек који се бори да избаци воду и блато из своје гараже.
– Пошта мора да стигне у свим условима – одговара Петроније Станојчић, смирено и озбиљно. – Нико од мене ово није тражио. То се код мене подразумева. Годинама носим пошту уовом крају, зближио сам се са људима, којима је ово трећапоплава у последњој деценији, и нисам могао да седим скрштених руку. У годинама самкада не могупунофизички да им помогнем, па сам решио даурадим оноштоје до мене. Обуо сам чизме, кренуо кроз воду и почео даразносим пошту – прича Перо и чуди се медијском интересовању за тај свој приступ. – Онима који нису били ту оставио сам пошту у сандуче, са онима које сам затекао попричао сам, понудио помоћ у складу са својим могућностима. Не мислим да сам урадио нешто посебно. Има ту и неколико фирми, старијих људи, можда им је стигло нешто важно или нешто што ће их обрадовати у муци која их је снашла.
А Мирјана Радојичић из Косовске улице каже нам:
– Прво сам се изненадила, откуд поштар у поплављеном дворишту? Тек када је Перо отишао било ми је некако мило око срца. Неко нас се ипак сетио, неко овде непоколебљиво ради свој посао, живот се враћа у нормалу, иде даље. То у оваквим ситуацијама много значи.

ДИЈАЛИЗА И ПРВИ КАМИОН

У општинском кризном штабу посла преко главе. О свему је требало мислити, све проблеме решити. И оне са водом која је надирала, и оне који су из тога проистицали. Одсеченост од света, немогућност снабдевања. Флаширане воде је нестало у трену, пекари не могу да пеку хлеб. У Љубовију се не може ући, нити из ње изаћи. Шта са девет бубрежних болесника који морају на дијализу?
– То је био стварно велики проблем. Није се могло ни према Ужицу, ни према Ваљеву, ни према Лозници. Време људима је истицало, морало се хитно реаговати, наћи решење – објашњава Мирослав Мићић, председник општине. Спас јестигао у петак. Хеликоптер Војске Србије превезао је свих девет болесника у Лозницу на дијализу и сви су стигли на време.
Миливоје Милутиновић, стари љубовијски пиљар:
– Е да ми је неко рекао да ће по мене доћи хеликоптер, не бих веровао. Мислио сам да је дошао крај. Путеви разрушени, вода до гуше, ко ће мислити о нама? Али, ето, неко је ипак мислио.
Потом је стигло је и прво возило у Љубовију након тродневне блокаде путева. Био је то камион Народне банке Србије, а у камиону четници. Припадници Покрета српских четника у отаџбини, како су објаснили.
– Дошли смо да покупимо што више чамаца, којих овде има, и идемо да помогнемо народу у Обреновцу и Шапцу. Тамо нас чекају наши људи из целе Србије, Републике Српске и Црне Горе – рекао је њихов предводник, Раде Чубрило, који се представио као војвода. – Нека вас не буни камион. У Народној банци ради један наш припадник, па нам је возило уступљено на коришћење.
Долазак првог камиона био је сигуран знак да је блокада пута пробијена.
Полако се стабилизује снабдевање, после три дана стижу новине.
После повлачења воде у граду је остао хаос. Велики количине муља, који је на појединим местима (Трг Иве Андрића, аутобуска станица) био метар висине. Куће, дворишта, улице пуни блата. Механизације мало. Појављују се нове невоље, не мање од оних са водом. На територији целе општине прорадила су многа клизишта. Најгоре је у Селанцу и Подгају. До њих се не може стићи. Носећи их на рукама, спасиоци избављају четрдесетак људи из Селанца. До њих педесетак у Подгају је готово немогуће доћи. Са једне стране вода, са друге клизи брдо. Спасиоци и до њих стижу пешке, избављају најугроженије. Други остају да гледају муку која их је снашла.
 

***

Штета
Прве процене говоре да су поплаве и клизишта нанели штету у општини Љубовија од око 2,5 милиона евра. Срушена су три моста, четири су оштећена. Двадесет хектара пољопривредног земљишта више не постоји, на преко 400 су уништени засади. Шест кућа је срушено, 24 оштећено, 110 угрожено. Око 300 километара путева је оштећено, као и бројни водопривредни и други објекти.

***

Ублажавање
– Штете би у Љубовији биле и веће да нисмо, поучени искуством, последњих година чистили канале, утврђивали насипе, уређивали корита река. Сада морамо што пре санирати последице ове катастрофе и наставити нормалан живот – каже председник општине Мићић.

***

Судбина на провери
А санирање и обнова су почели. Тешке грађевинске машине и камиони, стигли у Љубовију на препоруку Томислава Николића, председника Србије, који је овде био у посети. Већ увелико раде. Поправљају се насипи на реци Љубовиђи узводно од града. Насипају се локални путеви, поправљају мостови. А, како ће грађани санирати своје штете?
– Сами, као и 2010. године. Таква нам је судбина – каже Божидар Симић.
Видећемо хоће ли се његове речи обистинити.